Plastična buretija



Od školu pa na'vam, u cel sokak samo sam ja. Jedan. Svud naokol, u ovej kuće nikuj nema, u neke odamno ne doode, ič. U poneku navrnu ponekad, kad im neki umre pa mora dojdu na saranu eli na parastas, svadbe se u našo selo ionak od'mno ne prave. Svi se razotidoše, koji u Vlasotince, Požarevac, Leskovac, Niš... od onija u stranstvo da i ne oratimo.


Avtobus ni je dolazil do pred sam školu, i jutrom i uvečer, po dvaput. Jutrom zbere radnici iz Niš za Gadžin'an i Dušnik, dokle još imaše tuj i tam nekva rabota, projde kroz celo Zaplanje, svrne u Vrtop, Krečimir i kude nas, u Dolnji Prisjan, i takoj sve do Vlasotince. Kad se vrta iz Vlasotince svrne pa, ako ponekad, a toj da ti pravo reknem beše i počesto,  u našo selo nit kuj slegne, nit kuj ulegne u nega. I poposle, kad dovozi onija iz prvu smenu ko'i rabote po Niš, Gadži'an i Dušnik, a ostanuli su po naša sela eli su se vrnuli otud, nemajeći više da plaćaju stanovi po tuđe kuće.

 Sve propade sasvema pa propadoše i fabrike. Narod si sedi po kuće, bez rabotu, pomladi samo pekljaju kako da steknu socijalu, a ovija koji su berem malko rabotili čekaju da projdu godinke dokle steknu pravo na penzijičku. Kakvu-takvu, mi smo narod mučen pa nesmo ni naučili da ni je mlogo dobro. D-imaš kolko za leb i sas leb, struju da platiš da ti ne ugase tuj  jednu sijaličku po noć da se ne soplitaš po mrak, porez na državu da platiš. Za drugo, kolko ima. Lekovi, ako ti doktur prepiše da se ne plaćaju, će uzneš, ako ne, će si potrpiš dokle projde. Eli se znaje kude ćeš...

Pa takoj, kad ni nešto zatrebe, a berem nekad ti zatrebe d-ideš po nekva posla u Opštinu*, poče konbi da ni doodi iz Vlasotince, dvaput, dokle imaše ljudi. Posle obrnu samo jemput u nedelju. Zbere narod jutrom rano, doveze ni u Vlasotince pa žuriš da posvršiš rabotu da stigneš na vreme kad se vrta nazad. Eli ako nemaš golemu rabotu, sediš i čekaš ga na stanicu, neč li si trošiš pare po kafane. Mene mi poblago d-izedem burek, jutrom kad stignem, a kavu nikad nesam ni pil pa i nemam kvo u kafanu da tražim. Rakiju pijem, al si imam moju, što ću mu plaćam onuj njegovu pra'enu*, kuj znaje od kakvo je.

Posledanj put, bolje da nesam ni išal. Ne li dojdo na stanicu, ono nekvo vreme, stuntilo ga  pa se čini nebo ce strovali na varoš,  kolko se stuntilo, a od naši nikuj ga nema. Znal sam da će bude takoj, rekoše ako posvrše pobrgo, ci uznu taksi pa ce porano vrnu. Lako je njim, sas austrijske penzije mož' plate i avion ako im se oće.

Ja za taksi pare nemam. Svaki dinar ko'i sam pričuval ja sam moral po dvaput kroz ruke da propuštim i od usta d-odvojim. Da turim na str'nu, da me ne zakopaju kako kuče kad zažmim. I ako legnem, d-imam da platim nekomu da me pogleda. Ako se najde kuj te oće pogleda, više se ni toj ne mož' najde bez muku. Ko da su svi zagazdeli pa i najgolemu sirotinju sram da raboti. Iskvari država sirotinju sas ovuj socijalu, nikuj se za nikakvu rabotu neće vane, trče samo kude se dava za džabe.

Posede na klupu pa mi se noge ukočiše te izlezo da se malko razodim.

- Dedo, nema li ga- pituje me jedno momče, ima ga, kako ga ja cenim, jedno 25 godine. Lepo momče, čisto, a umeje i sas stari ljudi da vrevi.
- Nema ga jošte, sinko, neje mu još vreme, deda malko poranil pa se razođuje, da ne zarđam dokle dojde.
- Odokle si, dedo?
- Iz Dolnji Prisjan... toj ti je kad od Svođe pojdeš nakude Niš...
- Znam, znam, dedo kude je, išal sam ja jemput kad me teča  iz Šišavu  vodi na Probraženje, prodavamo papriku...

 Pride ni još jedno momče isto kako on pa si i ono poče vrevi sas nas.

- A ima li po Donji Prisjan stara plastična buretija da neki prodava, mi se bavimo sas plastiku - pituje me onija prvi.
- Ne znam, deco, ja se mlogo sas ljudi ne mešam po njine kuće, viđevamo se tornikom ako otidem na pijac na Drajčinu Baru eli u zadrugu kad kupujem lebac. Ja imam jedno dve-tri, ene ji poza šupu, sve ne stignem da i' snesem u podrum.
- Ma ajde dedo da mi tebe odvezemo i da vidimo tija buretija, a mož se najde još po selo da i pokupujemo.

Sedomo u kola, oni se zapričuju, men mi ništa neje sumljivo.

Ulezomo sas kola u dvor, izlegomo iz kola i povedo i' do šupu.

Kad li se oni obrnuše, jedan izvadi nož, drugi pištolj.

- Nesmo mi došli po buretija, ebala te buretija, nego dela ti vadi pare.

Kvo ću. Izvrnu svi džepovi, istresoše se jedna iljadarka i tristotine, vikam, deco, toj je sve što imam.

- Ma pričaj ti toj na tvojega tatka, davaj pare da te sag ne izbušimo na sred dvor, ovde izgledami ni ptice ne prelećuju, nema te najdu dokle...

Kakvo da pra'im, da zavijam nema vajda, da i' molim, nesu se oni džabe čak iz Vlasotince majali, onija pomalečak me munu u slabine... ja u kuću, on po men, onija drugi ostade na dvor da čuva stražu.

Otkad su me posledanj put pljačkali, odneli su mi 3000 marke, al toj su si ovija naši iz selo, neje toj došal neki drugi kuj znaje otkud, ja sam iskopal rupu u jedan duvar, pa sam turil 1200 jevra zavijeni u kesu jednu, cvrstu, da od vlagu ne odvugnu, pa sam rupu zamazal i okrečil da  ne mož poznaješ da je tuj nešto turano.

- Toj ti je sve što imam, reko mu dok je razmotuval onija jevri.

Izlegomo na dvor. Pogledaše se, onija drugi prebroji pare, zamisle se, kroknu nakude men, pomisle se nema više videlo da vidim, kad... on mi vrnu onija 200 jevra.

- Toj je tvojo, ovaj iljadarka je za nas.

Mislim se, i toj vašo je mojo, al ne smeja im ništa reknem. Kako su me mu'ali u slabine, jošte me poboljuje.

Upališe kola i otoše, nakude su se denuli toj ti ne mogu reknem, beše se počelo stamnjuje te gi nikuj  neje ni videl.

Do-di milicija, zvaše ju iz selo, ja ne bi ni umejal da i' zovnem.

- Kako je bilo, dedo?
- Takoj i takoj...

I ništa.

Sag, navikal sam ja da nemam, ne bi ja onuj iljadarku ni potrošil. Sas ovija 200 me mož sarane, samo se pitujem, kvo će bude sas men ako legnem...


* Administrativno središte Zaplanja je  varošica Gadžin Han. Mnoga sela po obodu Zaplanja, koja administrativno ne pripadaju njemu, pripadaju Opštinama Vlasotince i Babušnica.

*Pra'ena rakija... veštačka, ne od prirodnih sirovina

PS: Nije mi teško da objasnim nepoznate reči, ali bih vam bila zahvalna da u komentarima napišete reč koju ne razumete.

Ilustracija je odavde

Follow by Email