Uputstva za upotrebu života

Život je ono što nam se dešava sada i ovde, daleko više od onoga što je bilo i onoga što će biti. 


Dele ga na detinjstvo, mladost i starost; na vreme kada si imao snove i ono vreme kada si prestao da sanjaš; na doba u kojem rasteš, fizički, duhovno i svakojako i ono za koje su vezane odrednice slabljenje, pad, gubljenje... snage, pameti, volje, ideala, ideja i koječega još. Na ono u kojem ti se čini da možeš i umeš sve pa čak  i da poletiš i ono, kad ti se čini da su ti noge od olova, a misli usporene i smor(e)ne. Na ono koje te vuče napred i ono koje tu gura nazad. Na ono u kojem je krevet pojam vezan za ljubav i ono u kojem asocira na bolest. Na ono u kojem ne paziš ni na šta i ono u kojem paziš na sve: na hranu i piće, na lekove, na meteo prilike, na debele čarape usred leta i "smeta mi sunce posle devet"...

Život je ono što osećamo dok hodamo i dišemo. 

Ne ono što smo propustili, odbolovali, odsanjali, otugovali... Ne ono što smo dali i uzeli, već ono što primamo i dajemo. Čime zračimo i čime mračimo.

Život su ljudi koji su rado uz nas i oni kojima se radujemo. Ne oni koje izbegavamo i koji nas ne žele tu, pored sebe. Oni sa kojima možemo da plačemo. I da se posvađamo, ali da posle ne zaćutimo. Da se nasmešimo i kada nam je teško. Da oćutimo i kad bismo im baš... ali baš kad bismo im rekli. Da ih se setimo bez nekog posebnog razloga. Da nas pozovu tek onako, da nas čuju. Da nam umese kolače. Da im napravimo omiljenu pitu. Da nam rođendan čestitaju bez poklona. Da im banemo nepozvani uz "daj mi parče hleba, crkla sam gladna".

Ne očekujte uputstva za upotrebu života.

Može se desiti da vam neko da manje ili više korisne savete, koji će vam unekoliko pomoći na tom, samom vašem, jedinstvenom i neponovljivom životnom putu. Ali...

Hoćete li zaurlati pred preprekom koju niste očekivali ili ćete je savladati tako što ćete se popeti na nju, srušiti je ili je zaobići... to već zavisi od materijala od kojeg ste sazdani. Od gena, sredine u kojoj živite, od ljudi koje oduvek posmatrate, od vaspitanja, od knjiga koje ste pročitali i znanja koje ste tokom... da ne kažem školovanja, jer je toliko onih koji tokom školovanja i ne nauče ništa, ali, eto, tokom odrastanja, stekli.

Hoćete li ići redovnim putem, u svemu, ili ćete hvatati krivine, veze i prečice, gde god vam se ukaže prilika, ne zavisi od onoga ko vas savetuje, instruira i upućuje, nego od toga možete li... da pognete glavu ili da je dignete visoko, da molite ili da uradite sami, da budete spremni da se pred nekim zauvek stidite jer je svedok vaše nesposobnosti ili da se sami izborite.*

Hoćete li u ova teška, preteška vremena, pognuti glavu i učlaniti se u stranku (koju god, ali da je na vlasti), jer svi kažu da se jedino tako može... dobiti posao, uspeti, napredovati, obezbediti budućnost ili ćete krenuti putem kojim se teže ide, ali se sačuva dostojanstvo?

Hoćete li misliti svojom glavom ili ćete ići na mejl da saznate sopstveno mišljenje za danas i instrukcije za postupanje u slučaju tomitom?


Hoćete li aplaudirati "svom" vođi ili onome čije mišljenje cenite? Hoćete li se diviti onom ko je zaslužio vaše divljenje ili onom ko je "uspeo", ma kakav da je? Hoćete li se prodati za sendvič? Pogaziti Čoveka u sebi za šaku vlasti? Propasti u zemlju... jednom, kad shvatite šta ste...

I jeste li sigurni, uostalom, da će se one lekcije kojima vas kojekakvi koučevi zatrpavaju danonoćno, često i uz traženje pune kontrole nad vašim mislima, vašim postupcima, vašim profilima na društvenim mrežama... garantovano na vas primiti? Da neće naići neka plima, neka bura, neka poplava ili suša pa da se baš taj putokaz, vama nacrtan, okrene za nekoliko stepeni?

Važno je čitati, učiti, pametnije saslušati, saznavati. Važno je preispitivati se, proveravati, rasti i menjati se. Važno je znati i te primere... kako drugi...

Ali je jednako važno, ako ne i najvažnije, osluškivati sebe. Tražiti svoj put  i svoj način. Priznati da si pogresio, kad si pogrešio, shvatiti šta nisi smeo, hteti baš to što si zaista hteo. Očekivati za sebe samo najbolje i raditi da to i dosegneš. Ne gaziti i ne povrediti druge. Ne oteti, ne lagati, ne varati. Ne zavideti. Ne odbiti pružiti pomoć kad vas zamole, ali je i nuditi ako ne kažu da im treba. Ne zato što je neće ceniti, tu netraženu pomoć, već stoga što će možda pomisliti da očekujete nešto zauzvrat. Ili će prestati da vas cene, jer se mešate u njihova posla. Jer vas ništa nisu pitali. Jer ste posumnjali u njihove sposobnosti. Jer ste im pokazali da mislite da ne vrede. Da neće moći sami.

* Znate li ko su najuspešniji multilevel prodavci, oni koji su najviše iskoristiti MLM, obogatili se i uživaju sve pogodnosti ovog sistema? 

Oni koji su prihvatili instrukcije, nesebično deljene na njihovim seminarima... da budu uporni, da nude, da nude... i da nude, da naprave spiskove svih ljudi koje znaju i da ih beskrajno dugo i često zovu, bez prestanka i bez ustezanja... najpre da kupe, a onda kad su kupili, da kupe ponovo... i opet i ponovo i tako... sve dok, eventualno, pozivani ne prestanu da im se javljaju. A nije isključeno da ih čak i tada smaraju.
Možete li to? Pa da... da možete, sada ne biste čitali ovaj tekst nego biste sedeli na nekim Bahamima ili na nekoj Floridi, zahvaljujući popustljivosti svih onih oko vas koji su, jadni, misleći da će vas se otarasiti, pristali da ih uvučete u taj beskrajni niz novih poziva i novih nuđenja i novih kupovina...
Slušala sam takve ljude. Znam njihov repertoar napamet. Znam im domete i uspehe. Avionske letove i destinacije.Znam kako su, šta su, gde su... i znam gde su bili dok nisu ušli u MLM. Ali, šta vredi, kad znam da ja to... ne mogu. Jer se svojim prijateljima i poznanicima javljam kad mislim da je red, a ne da bih im nešto uvalila. Jer ne umem da glumim, ubeđujem, lažem... I sad će neko reći, svi imaju jednake šanse, ali neko hoće da radi, a neko neće.
Čuj... hoće da radi. Ili da smara svet oko sebe?
E, u tome i jeste razlika između njih i nas.

Follow by Email