21 zašto- u Srbiji

- ni mlađi starijima, ni muškarci ženama, ni zdravi bolesnima, ni orni umornima, ne ustaju u javnom prevozu,

(i pritom, čim zauzmu svoju busiju na nekom sedištu, sve vreme bezobrazno i nevaspitano bulje kroz prozor kao da se napolju dešava nešto od životne IM važnosti)

- oblače majicu po najvećoj vrućini nošenu dva dana, pa se onda "mirisom" nečistoće i ustajalog znoja ponose kao da su se naparfimisali najskupljim parfemom

-  žena, muž, deca, otac, majka... dotičnih, ne primećuju ili se prave da ne primećuju taj... "miris", a jedva čekaju da se sklone od njega ili nje ili da otvore prozor

- i dalje staju uz prvi šalter na koji naiđu, praveći se nevešti i neobavešteni o tome zašto desetine ostalih čeka u jedinstvenom redu iz kojeg, kada svi došli pre njih završe posao, odlaze na slobodan šalter

(i pritom se najčešće svađaju kada budu opomenuti, neretko pokušavajući da sledećeg u redu nasamare nagovarajući da i on priđe šalteru preko reda kako bi dobio grdnju)



- vozači već izdaleka, približavajući se kružnom toku ili raskrsnici, merkaju kako da pređu drugog vozača, a pred pešačkim prelazom pešake

- pešaci prelaze ulicu dijagonalno i obavezno van pešačkog prelaza, i ne okrećući se da provere približava li im se neko vozilo, ko da time poručuju "gazi me ako ti je baš ćef, meni se ionako ne živi"

- ti isti pešaci, dolazeći iz sporednih ulica, bukvalno skaču na pešake koji se kreću kolovozom ulice na koju oni istrčavaju, gaze ih po stopalima i udaraju laktovima, ne vodeći uopšte računa o tome da je iza ćoška kojem se približavaju već zakoračio neko

- ti isti pešaci, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu, koračaju sporije od puža, valjda svesni svog neprikosnovenog prava da im na pešačkom niko ne može ništa, ma i spavali na njemu

- pešaci, kada u grupi idu trotoarom, uopšte ne tretiraju ni one koji bi da ih pređu, ni one koji im dolaze u susret, svojom bahatošću poručujući "ja sam gospodar trotoara, deder dotakni mi ako smeš",

(pa onda, ako im se ne pomerite u mimohodu, pa vas ne dao bog udare ramenom ili laktom, nadaju dreku kao da ste vi zauzeli čitav trotoar i deo zelene staze pride)

- trgovci podmeću gluposti kojima ističe rok uz samo kasu, ali ne pored, nego na samu traku na koju stavljamo robu, a kada se kupac pobuni, kažu, tako nam je naređeno

- pečenica, koja košta manje od svežeg mesa, posle dva dana počinje da liči na paštetu

- doktor javno, na TV-u, prizna da određene bolničke usluge "pripadaju" samo deci njegovih kolega, a onda se desi- ništa

- svi strudiraju menadžment i svi na privatnim fakultetima i svi  se posle žale na ovu državu u kojoj "mladi nemaju šanse"

- se iz inostranstva, navodno kao nekakvi uspešni kadrovi,  vraćaju sve redom  neki koji su takođe nešto u "menadžmentu", a ne i oni koji su zaista potrebni ovoj zemlji

- osiguravajuće kuće nude osiguranje stana od, recimo, poplave, a tek kada se poplava eventualno desi, ispostavi se da je sitnim slovima pisalo kako osiguranik ima pravo na pokriće troškova otklanjanja njenih posledica, što se svodi na krečenje i eventualnu zamenu pločica, a ne i generalni remont svega poplavom uništenog

- prodavci na pijaci prilikom merenja (obavezno kantarom ili vagom koji zakidaju) kaže još malo do kilo i po, a onda dodaje bar jedno 450 gr

- u megamarketu taman naviknete na jedan jogurt, njega više nema u ponudi

- trgovci smatraju da je najlakše prevariti i zakinuti kada se meri prijatelju

- zaposleni smatraju da su njihovi nezaposleni prijatelji i rođaci besposleni i da mogu  i smeju da ih potežu za svaku sitnicu i kad njima ćefne

- vam okrenu leđa kada prolaze pored vas u pozorištu, bioskopu, bilo kojoj sali... i ne primećuju ništa čak ni kada im isto tako okrenuti pokazujete kako to nije lepo

- kada javno protestvujete protiv neke nepravde, nekorektnosti, bezobrazluka, nevaspitanja... svi pomno prate kako se odvija  "radnja", ali ne daj bože da se neko usudi da vas podrži u tom protestu