ZAPOSLITE SE PREKO BLOGA? MALO SUTRA, BAR ZA VEĆINU, KOJA NEMA DODATNA I AKTUELNA ZNANJA

 - Želite li da zaradjujete putem bloga? Ako vam je to jedini cilj, grdno ćete se razočarati!



Srbija ima mnogo blogera ( i još više blogova) - toliko  puno kvalitetnih i najkvalitetnijih, da su  i štampani mediji, neki, i neki od onih koji za te medije pišu, počeli ozbiljno  da ih se pribojavaju. I, kako to obično biva u ovoj sredini, pred nečim što ne poznaješ, u šta se ne razumeš, ali prepoznaješ u njemu konkurenciju, ozbiljnu, ti ne zastani i ne edukuj se, nego udari po njemu, na sva zvona, što je moguće crnjim kvalifikacijama, kritikama i uvredama. No, o tome sam pisala, onomad, sve u ime odbrane  svoje i  naše blogerske časti, a ovoga puta bih da se osvrnem na još jedno verovanje, čak daleko prisutnije u domaćoj javnosti - da se od blogovanja zaradjuje, da od blogovanja može da se živi, da je, zapravo, dovoljno samo da pokrenete blog, da nakrpite neku podrazumevajuću  cifru posećenosti i da će onda početi da vam poslovne ponude padaju s neba (ovde sam , najpre, linkovala jedan tekst s jednog portala, koji je pominjao to, lagodno i lako zaradjivanje od blogovanja, a onda je počela invazija sličnih tekstova, očito poluprepisanih, poludoradjenih, ko zna i čiji je originalni tekst, pa sam odustala od linkovanja resavske škole).



     Ne sporim, neki zaradjuju. Videla sam, čula sam, čitala sam, a i upoznala sam neke od blogera,   kojima je blog sredstvo obezbedjivanja egzistencije ili ne male dodatne zarade ili neke privilegije u vidu ostvarivanja sponzorisanja putovanja, letovanja, boravka na seminarima, poziva na neke fensi dogadjaje,  itd, ali je ovde, mahom, reč o iskusnim profesionalcima,poslovnim ljudima najčešće iz oblasti IT, marketinškim stručnjacima... a ponekad, ali samo ponekad, i o, jednostavno, dovoljno upornima da se preporučuju, pitaju, traže, mole...

     No, to je samo jedna dimenzija zaradjivanja od ili uz pomoć blogovanja. Najmanja, valja pri tome reći.
     Na drugoj strani je, opet, čitava armija onih ljudi koji su otvorili blog ili dva ili tri ili još i više, prateći neke svoje talente, neka interesovanja, želje, misli, ideje...
     Mnogima od njih i ne pada na pamet ideja o zaradjivanju uz pomoć tog malog parčeta sebe koje stavljaju na neku od mnogobrojnih blog platformi, nalazeći u tome samo način iskazivanja i izražavanja, ispoljavanja svojih talenata i umeća, korisnog i lepog upotpunjavanja slobodnog vremena, možda provere sebe samog i onoga što radi, piše, stvara, usput i ponekad, stalno, aktivno ili sporadično. Nekima od njih je blog beg od stvarnosti,  samo njihov svet u kojem su bezbedni, zaštićeni bar na tren  od svih nedaća stvarnog sveta, negacija neke vrste osporavanja koja se u tom stvarnom svetu doživi, afirmacija...

     A mnogi bi, što da ne, mada se blogovanjem bave rado i iz hobija, isto tako rado prihvatili da blogovanjem  i  zaradjuju.  I sada, pojavi se neko piskaralo, uistinu piskaralo jer piše milion puta gore nego prosečni bloger ovdašnji, pa još neobavešteno do te mere da je to i žalosno i smešno,  i ono tvrdi kako je lako zaradjivati na blogu. Dovoljno je samo da pišete! I onda će vas neko, valjda vlasnik nekog od net portala koji se radjaju brže nego pečurke posle kiše, primetiti i ponuditi vam posao.


      Kao prvo, oni koji otvaraju net portale oslanjaju se mahom na sopstvene snage - eventualno jedan angažovani saradnik koji dobro piše ili, što je jeftinije i isplatljivije, neko piskaralo koje jedva sriče rečenice, ume, doduše nevešto, ali ume nekako da prepričava tekstove koje je pročitalo, pa nije net portal roman pa da mu se i u zube zagleda,a za sve ostalo - tu su blogovi.
     Načitala sam se blogerskih  tekstova koje su portali preneli, ne poštujući čak ni osnovnu dozu pristojnosti - da potpišu autora. Pa su se blogeri bunili ( ja sam, čini mi se, samo jednom, pa sam onda odustala jer nemam snage da ih  zaludno ganjam, njima je već dovoljna kazna to što se bave poslom koji ne poznaju), pa su se pominjale i neke tužbe i... ispravke u vidu naknadnog potpisa autora, što je uzaludnije nego ono vraćanje vetrom raznetog perja u jastuk - osnovna lekcija u novinarstvu, o efektima objavljivanja ispravke.




 
 Slučajnost ili... od kad mi stoji na desktopu ova fotografija s Blogomanije, koju sam obećala Tadeji, ovde u razgovoru sa Naky -  samo dve od mojih mnogobrojnih omiljenih i uspešnih i poznatih  blogerki


     A drugo, ogromnoj većini blogera je, jednostavno, zadovoljstvo kada im tekst, podrazumeva se s potpisom, bude objavljen još negde osim na njihovom blogu. I zašto bi, onda,vlasnici net portala angažovali bilo koga, kada je  u ogromnoj blogo-riznici, koja je najšečće na izvolte, tolika koncentracija kvalitetnih tekstova? Sem, naravno, ako je u pitanju uskostručna tema, a bloger je jedan od njenih retkih poznavalaca.

     Ne želim da ni na koji način obespokojavam one blogere koji su u blogovanje krenuli s izričitim ciljem da na njemu zaradjuju. Postoje mehanizmi koje preporučuju iskusni blogeri i stručnjaci, neka pravila kojih se valja pridržavati, nužni koraci, neophodna znanja, pa - ako ste sposobni, uporni, talentovani, vredni, uspeh može i doći. ( Moram opet da pomenem jednu mladu osobu, nevažno iz koje oblasti, koja mi je objasnila kako je blog pokrenula radi otvaranja puta ka zapošljavanju i zaista je  ideja bila lepa i zainteresovala sam se da pomognem u propagiranju, sve dok mi nije napisala - precednik je obećao...).
      A evo samo jednog od niza primera o tome kako vam blogovanje može pomoći da afirmišete ono što već uspešno radite- pomenuta Naky. Ali, ponavljam, treba imati najpre zanat u rukama, pa je blog samo nadogradnja. Mali lični epp. Prečica do kupaca.

     Dakle, ako niste profesionalno upućeni na blog, nego ste ga otvorili za svoju dušu, ako vam je armija ljudi koja vas čita radost i zadovoljstvo više, ne zanosite se mnogo pričama o tome kako se blogovanjem može i lako zaraditi. Vaš kvalitet će neko primetiti ili neće, neko će vam možda i platiti za objavljivanje nekog teksta, a najverovatnije je da neće, neko će vas možda pozvati da budete predavač na temu - moje blogovanje i kako sam..., ali, sve je to više stvar sreće, nego bilo čega drugog.

     Jednostavno, ogromna je konkurencija, a kvalitet blogova još veći, pa ako nemate koga da vas preporuči, pohvali, ukaže na vas, na mestu koje možda zaslužujete naći će se bliži, organizovaniji, prisutniji, uočljiviji, marketinški agresivniji - ali, na svu sreću, jednako kvalitetan kao i vi. A često možda  i bolji.


Mogu samo da se nadam tome da ove komentare vide ljudi koji se dileme - blogovati ili ne. Njima i samo njima će koristiti ovakva obrazloženja. Oni koji nipodaštavaju blog, plašeći se, možda da ih neko ne urekne pa više ne budu Bogom dani i ne pitaju se za sve, ni posle milion ovakvih komentara neće promeniti mišljenje. I neka.

Da se javim i ja, sa malim kašnjenjem :) Ono što meni blog donosi nije neka zarada, više zaradim prodajom na Fejsbuku i sl. Ali mi znači zato što me izdvaja od drugih devojaka i žena koje se bave pletenjem, heklanjem, a nemaju blog. To je mesto gde mogu malo opširnije da pišem, a i da potkačim neku drugu temu. Bilo bi bezveze da to radim na svojoj stranici na Fejsbuku. I blog je nešto zbog čega su me primetili i drugi ljudi, kojima verovatno ne bih bila toliko zanimljiva da ne blogujem. Verujem da je isti slučaj i sa Anyom. Ana je posebna :) Većina kreativki ne želi da bloguje, "nemaju vremena", misle da je to nešto teško, a provode sate lajkujući slike na Fejsbuku i koriste ga za svakave objave, koje nemaju neke veze sa onim što rade. Što se mene tiče, ja nastavljam. Dve godine blogovanja su mi proletele, a da ga nisam ni shvatila ozbiljno :) Ne zato što mi nije donosio novac :) I upuštam se u pokretanje novog, pre svega zbog širine koju ću imati na njemu, a onda i zbog moguće zarade.
Прикажи мање

Hvala na fotografiji i popratno tekstu. :) Temi i napisanom nemam što ni dodati ni oduzeti, upravo je tako. A tebi isprika, ja sam na godišnjem i dozvolila sam si nekoliko dana nereagiranja na vanjske podražaje, uslijed čega kasnim s komentarom, iako, kašnjenje mi je i u samoopisu. :D

Pa da, izuzetak koji potvrdjuje pravilo - niko nema ništa protiv zarade, ali zarade nigdi nema. Bar ne, ako sediš, pišeš i čekaš. Mnogo ti hvala. Zbog svega.

Ja sam dobila nekoliko ponuda da pišem za portale, sajtove na osnovu blogova. Kad se to prvi put desilo bila sam van sebe od sreće. Da me na razumete pogrešno, prvi put je bilo na preporuku jedne drage blogerke za jedan meni drag portal - ali sam morala da odustanem. Znam da se nema novaca i da se većina stvari radi volonterski, ali onda, ako ne radim po narudžbini ili po meri onda ne mogu da se menjam i ne mogu da pišem bez ličnog pečata i do saradnje nije došlo. Posle sam jedno vreme pisala za još jedan portal (iz okruženja), ali sam odustala jer mi ta vrsta hiperprodukcije ne odgovara. Sada pišem tekstove za sebe i ako me nešto inspiriše ja napišem i pošaljem na adresu gde bi bilo dobro da bude objavljeno. Toga je za sada malo, ali radim za svoju dušu. Poštovanje svima koji uspevaju da zarade na ovaj način, tražim svoje mesto, pa možda i ja naplatim nešto, a dotle radim neke druge stvari za novac a ovo iz čiste ljubavi, mada je i novac moja ljubav :) Sve u svemu, kad treba da bude po kroju, onda je red da se to ipak nekako i plati, a ako je za dušu, onda se i gosti časte. :) Skrećeš pažnju na zanimljive pojave i volim da te čitam. Mnogo... :)
Прикажи мање

Pa da, većini je pisanje samo osnovni razlog blogovanja i, da, verujem da niko nema ništa ni protiv toga da zaradi, ako se može. Ali ne ultimativno. A inače - ovan - kako si znala?

Ne bih da se ponavljam,jer sam već dala neko svoje mišljenje o ovoj temi. Slažem se sa Negoslavom, blog ako je dobar i može biti referenca za neki posao za koji se inplicira,(ali ne nešto više )ili pak za reklama na banerima, za svoje ili tuđe poslove ( zarada je minimalna, više privlači čitaoce nego što ima zarade ). Bar kod nas to nije toliko raspostranjeno. Ja lično sam počela da pišem blogove da bih učila da ih piše, pa u međuvremenu ih ubličavala, pa neke pravila za reklamu za posao, ali još uvek se igram sa njima i to mi je neka vrsta zadovoljstva :) Pa kako bih se "upoznala" sa vam i to je nešto :) Negoslava ti mora da si neki vatreni znak :):*
Прикажи мање

Posto svoj blog pisem dvojezicno (na srpskom i engleskom), ukljucena sam u dve blog "zajednice" - inostranu i domacu. Sticajem okolnosti, ovu inostranu malo bolje poznajem, jer sam pocela ranije da pratim raznorazne blogove i drustvene mreze iz oblasti sivenja, pa me ljudi odande vec znaju, a i ja njih. Domace blog "komune" sam postala svesna relativno skoro, i polako sirim mrezu blogova koje pratim, kao i ljudi koje preko istih upoznajem licno ili na virtuelnom nivou. I moje iskustvo je pokazalo da se na domacem trzistu veoma tesko i jako skromno zaradjuje. Ako poslujete sa pojedincima, shvaticete da ljudi nemaju novca da plate vas rad onoliko koliko ga vi cenite (sto ne znaci da ga omalovazavaju). Ako pak poslujete sa izdavacima, videcete da im je budzet jako skroman, i jedino sto vam preostaje je da saradjujete sa njima samo promocije radi. Od stranaca zaradjujem ponesto. Nije mnogo, ali nije ni zanemarivo - recimo da od toga obezbedim 13. platu. Znaci, ne bih mogla od toga da zivim, ali mi taj novac dobro dodje za poneko putovanje ili opremanje stana i slicno. Ako to uporedim sa ulozenim trudom, ja sam prezadovoljna. Ipak, jako je tesko prosiriti biznis, saradjivati sa vise izdavaca ili ponuditi novi sadrzaj koji ce doneti vecu zaradu.
Прикажи мање

E, o tome ćemo, i o mnogo još čemu što si ti, uskoro. Na ovom blogu.

Bravo! Odlican tekst. U potpunosti se slazem s tobom!

Hvala, tebi što me tako opasno provociraš divnim receptima.

Follow by Email